Ajla Dizdarević

Translated by Ajla Dizdarević

1. Excuse Me, But I Really Can’t / ИЗВИНИ, СТВАРНО НЕ МОГУ

   

   

   ENGSRB

   Excuse me, but I really can’t.

   I just got married,

   and the wedding was wonderful.

   Maybe when I get divorced.

    

   Excuse me, but I really can’t.

   I just killed a man,

   and on Thursday, I’m going to prison.

   Maybe when I get released.

    

   Excuse me, but I really can’t.

   I just gave birth to twins,

   fraternal and lovely.

   Maybe when they learn to walk.

    

   Excuse me, but I really can’t.

   I just planted some trees.

   Come. There’ll be some shade

   when they grow into a forest.

   Translated by Ajla Dizdarević

   Извини стварно не могу

   Удала сам се

   Венчање је било дивно

   Можда кад се разведем

    

   Извини стварно не могу

   Убила сам човека

   У четвртак идем у затвор

   Можда кад изађем

    

   Извини стварно не могу

   Добила сам близанце

   Двојајчане

   Можда кад проходају

    

   Извини стварно не могу

   Засадила сам шуму

   Дођи биће хлада

   Kад порасте

2. Fire / ВАТРА

   

   

   ENGSRB

   I watched it burn my village, smoldering

   the straw-thatched roofs of our homes.  

   The sky shined black, then grey, then orange.

   It was then that I fell in love.

    

   The fire killed everyone in my village.

   My mother.

   My father.

   My sister.

   My brother.

   I hated it for that

   and for making me wander

   in search of a new job and home.

    

   I found a land whose soil,

   brown and green, and whose water,

   the clearest of blues, nourished me.

   Still, I thought of the fire. Its flames.

   Mostly at night, when the air

   chilled me into thinking

   there was no use in the comforts

   of this new farm.

    

   One evening, I brought a candle

   to the stable I slept in.

   Flames got to the straw.

   The fire climbed quickly

   up the beams, taking everything

   it wanted.

   Red, yellow, white.

   Beautiful and raging,

   it burned even the cows,

   the chickens, and the dog

   I’d come to love.

   I had to leave and find again

   what the fire took from me.

    

   I hated it, its flames.

   How they wrapped

   around the neck

   of everything I wanted.

   Even in times of peace,

   those flamed licked 

   at my thoughts.

   I would strike the heads

   of matches and watch them burn,

   convincing myself

   these tiny sparks

   were fire, too.

   Once, I sat by a hearth, watching

   insolent flames dance for me.

   Hypnotized, I plunged my palm

   into the flames, grabbing a blackened log

   I threw into the center of the tavern.

   I set the place on fire

   and hurt no one but myself.

   Still, the townspeople

   chased me out.

    

   Years later, I married and had a child

   who fevered one night, the heat

   of his forehead like that of flames.

   My excitement was strong.

   I wished the earth would swallow me

   or a river would drink me whole,

   but it was useless.

   The fever burned through

   my child, then took my wife, too.

   I went south, seeking a fire

   that would burn me for good.

    

   I needn’t have gone too far.

   A troupe of bandits struck me

   with three warm bullets.

   I died knowing what awaited me:

   heaven, a place filled with flames

   Translated by Ajla Dizdarević

   Ватра је спалила моје село

   Гледао сам како горе сламнати кровови наших кућа

   И небо како сија

   Црно сиво наранџасто

   Тада сам се заљубио

   Ватра је убила све у селу

   И моју мајку

   Мог оца

   Моју сестру

   И брата

   Мрзео сам је због тога

   После пожара морао сам да лутам

   По земљи тражећи посао и скровиште

    

   Дошао сам у земљу благородну плаву браон и зелену

   Земља и вода су ме загрлиле и нахраниле

   Ипак ја сам размишљао о ватри

   Kада би увече захладнело

   Вода и земља деловале су ми бескорисно

   Једном сам донео свећу у шталу у којој сам спавао

   Запалила је сламу

   Пењала се брзо по гредама

   Узимајући све што жели

   Црвена жута бела

   Лепа и бесна

   У пожару су изгореле крава

   Kокошка и пас које сам волео

   Истеран са те фарме морао сам даље

   Поново тражити оно што ми је ватра узела

    

   И мрзео сам је

   У мом животу било је још сусрета с њом

   Некада би ми годинама било довољно

   Само да запалим шибицу и гледам је док не догори

   Убедио сам себе да је и то ватра

   Седео бих поред камина у гостионицама

   Гледао је

   А онда из чиста мира гурнуо руку у пламен

   Извадио цепаницу

   И запалио кафану

   Тада није повређен нико осим мене

   А ја сам протеран из града

    

   После сам се оженио и добио дете

   Али када је беба први пут добила грозницу

   Осетио сам такво узбуђење да сам

   Желео да ме прогута земља или узме река

   Али било је касно

   Од грознице су убрзо умрли обоје

   Отишао сам на југ да нађем своју последњу ватру

   Нисам стигао далеко

   Пресрели су ме друмски разбојници

   И испалили неколико топлих метака у мене

   Умро сам

   Знајући да је за мене рај

   Место на ком је ватра добра

3. Saint George / СВЕТИ ЂОРЂЕ

   

   

   ENGSRB

   After “About Saint George” by Alkinoos Ioannidis

    

    

   There was a moment when Saint George found himself

   in front of a girl—the Diocletian’s wife, Alexandra.

   He lurched forward, ready to save her

   from a dragon, when suddenly, he stalled.

   Something inside him broke.

   He forgot how to conduct himself.

    

   Did he tell her then what he most feverishly

   desired, that he found her akin

   to the beautiful fruit hanging

   from Eastern trees?

    

   Or did he just stand there,

   sweating as his helmet, not yet a halo,

   dug into his forehead,

   greeting her plain and simply

   like he always had?

   Translated by Ajla Dizdarević

   По делу „О Светом Ђорђу“ од Алкиноа Јоанидиса

    

    

   Постојао је тренутак

   Када се Свети Ђорђе нашао пред девојком

   Диоклецијановом женом Александром

   Коју је требало да спаси од змаја

   Kад се нешто у њему сломило

   И није знао како да је поздрави

    

   Да ли јој је рекао

   Да је као најлепши плод

   Мирисног дрвећа са истока

   Што је жарко желео

    

   Или је само стајао у оклопу

   Знојећи се испод

   Тешког металног шлема

   Који још није био ореол

   И поздравио је

   Како су се увек поздрављали

4. Time / ВРЕМЕ

   

   

   ENGSRB

   I close my eyes and declare

   July, August, and November

   the months of Nineveh

   and Babylon.

    

   I’m the Queen of eastern winds,

   of going to the cinema at eight,

   of the theater at three.

    

   My golden palace is suspended

   above the Milky Way, where I

   watched you, bleakly gnawing

   the bone of a mammoth.

   Since then, I’ve bathed in the Nile

   at the base of the pyramids

   and deflected jeweled daggers

   of the Turks.

    

   During a particularly dull dinner

   in 1889, my guests kept droning

   on about Méliès, not knowing it was I

   who commanded the construction

   of the Notre Dame and avoided

   catching smallpox or dysentery

   in civil war. When I fell asleep

   in the garden of Propertius,

   I dreamt of antelopes and sharks.

   I hoped for the best when I became

   stuck in the Arctic’s ice, surrounded

   by crew members of a ghastly ship.

   And I prayed to survive the bears

   and the lead, wanting to live another day

   to greet troubadours, Vikings, lepers,

   and early Christians.

    

   On the night of Broken Glass

   and Saint Bartholemew’s massacre,

   I hid in Poe’s attic, telling Shakespeare

   I feared things would never

   be the same again. We waited

   for the passenger pigeon

   that would deliver your message.

   In it, instructions: where to go

   for our secret meeting 

   in the twenty first century.

   Translated by Ajla Dizdarević

   Затварам очи и проглашавам

   Јул август и новембар за своје

   Ниниву и Вавилон

   Ја сам краљица Кошаве

   Биоскопа у осам и позоришта у три

   У Златном двору изнад Млечног пута

   Угледала сам те док сам

   Смркнуто глодала кост мамута

   Од тада сам се

   Kупала у Нилу гледајући подножје пирамида

   И смарагдне бодеже Турака

   На једном досадном ручку 1889.

   Сви су причали о Мелијесовим филмовима

   Не знајући да сам ја

   Градила Нотр Дам и

   Избегла велике богиње и дизентерију

   У Грађанском рату

   Заспавши у Проперцијевом врту

   Сањала антилопе и морске псе

   На Арктику заглављена у леду са посадом брода

   Молила се да преживим медведа и олово

   Да бих могла опет да наздрављам

   Са трубадурима Викинзима губавцима

   И првим хришћанима

   У Кристалним и Вартоломејским ноћима

   Говорећи да то неће изаћи на добро

   Шекспиру

   У Поовом поткровљу

   Чекајући голубицу са поруком

   За наш тајни састанак

   У XXI веку

5. Like Sylvia / КАО СИЛВИЈА

   

   

   ENGSRB

   My oven smells of gas.

   It fills my kitchen

   every time I bake,

   even during  

   pandemics,

   changes in the weather,

   and election seasons.

   No matter what time it is,

   something in my kitchen

   smells like death and poetry.

   Translated by Ajla Dizdarević

   Моја рерна мирише на гас

   Више пута сам проверавала

   Kад год нешто печем

   А независно од

   Пандемије

   Магле

   Избора

   Нешто у мојој кухињи

   Мирише на смрт

   И поезију

6. Earthquake in Chile / ЗЕМЉОТРЕС У ЧИЛЕУ

   

   

   ENGSRB

   You were born right as the earth

   split and groaned, the soil in Chile

   tremoring into the strongest recorded

   earthquake in history.

   9.6 on the Richter Scale.

   Between 1,000 and 7,000 people dead.

   Damage costs in the billions.

   A tsunami followed, waves as high

   as 25 meters, foaming and cresting

   all the way to Japan.

    

   In a past life, I imagine you having bore witness

   again and again to the Great Fire of London, the massacre

   on Saint Bartholomew’s Day, the Night of Broken Glass,

   the slayings in Teutoburg Forest, Constantine’s victory

   on the Milvian Bridge, Pompei’s ashen visage after Vesuvius

   had its way, and the first bombing of Belgrade.

    

   You lived in times of Irish troubles,

   of wars in Bosnia and Croatia and Rwanda and Vietnam,

   of Killing Fields in Cambodia, of a Chilean-esque earthquake

   in Montenegro, of the second bombing of Belgrade.

    

   You have bore witness and bore me, conceived

   as the Soviets retreated from Afghanistan,

   two days after the fall of the Berlin Wall,

   on Armistice Day, just a bit before the plush

   forewarn of the Velvet Revolution.

   Translated by Ajla Dizdarević

   Родила си се у време

   Земљотреса у Чилеу

   То је најснажнији земљотрес

   Забележен у историји

   Јачине 9,6 степени

   У њему је погинуло

   Између 1000 и 7000 људи

   Штета је била у данашњим

   Милијардама

   А уследили су цунамији

   Таласи висине 25 метара

   Од којих су неки стигли

   Чак до Јапана

    

   У прошлом животу

   Мислим да си била

   Сведок великог пожара

   У Лондону

   Вартоломејске као и Kристалне

   Ноћи

   Покоља у Теутобуршкој шуми

   Битке код Милвијског моста

   Ерупције Везува

   И

   Бомбардовања Београда

    

   Живела си за време Невоља у Ирској

   Рата у Босни Хрватској Руанди

   И Вијетнаму

   Kамбоџанског геноцида

   Земљотреса у Црној Гори

   И другог

   Бомбардовања Београда

    

   А родила си мене

   (Зачету док су Совјети напуштали Авганистан)

   Два дана после пада Зида

   На Дан примирја

   И мало пре

   Плишане револуције

7. The Northern Tropic / СЕВЕРНИ ПОВРАТНИК

   

   

   ENGSRB

   All rivers in the north have started to move.

   No longer can the wind stop their currents,

   nor the witches with their spells.

   Not even our palms can stall these waters.

    

   At the Northern Tropic, we rest and pretend

   to smoke the ghostly visage of Europe.

   We shake one another’s hands, ask how

   we’re doing, respond Very well, very well.

    

   I think of your room in Cardiff.

    

   Though it was never in question

   and without much fanfare,

   spring arrives.

    

   Maybe it’s better to stay quiet

   about this sudden warmth,

   keep to myself about its arrival.

   Translated by Ajla Dizdarević

   Све северне реке крећу

   Више их не могу зауставити

   Ветрови

   Бајалице

   Дланови

    

   На северном повратнику

   Застајемо

   Правимо се да пушимо облачићима даха

   Европа

   Трљамо руке

   Питамо како си како си

   Говоримо ваистину ваистину

    

   Размишљам о твојој соби у Kардифу

    

   Пролеће долази то није упитно

   Али ово изненадно отопљавање

   Можда је боље задржати за себе

8. Semi-Trucks Can Teach You A Lot, Girls / KАМИОНИ, ДЕВОЈКЕ

   

   

   ENGSRB

   I feel guilty when I pass by semi-trucks

   with stickers slapped onto the bumper

   of their trailers, ordering me to call a number

   if I think the driver is speeding.

    

   He’d like to go faster, I know it.

   But he doesn’t dare.

   It’s too powerful.

   He must go slowly.

    

   Springtime.

   Hanging from the gallows.

   I was too young for too long.

   Now, I’ve become too old.

   Translated by Ajla Dizdarević

   Увек ми је жао кад видим оне

   Налепнице са ограничењима брзине на

   Приколицама камиона

   Можда и може брже

    

   Али не сме

   Премоћан је

   Мора бити спор

    

   Пролеће

   Вешала

   Толико дуго сам била премлада

   Да сам сада престара